Ја, Филип

Зовем се Филип Радовић и пре неколико дана напунио сам седамнаест година.

Још као мали сам показивао интересовање како за природне науке тако и за језике, па сам са својих пет година научио немачки језик, увелико се занимао за космос и откривао нове податке  о животињама и биљкама. Може се рећи да сам један велики део живота посветио науци и сопственом усавршавању. Такмичења нису никаква новина за мене јер сам још у основној школи учествовао на многима, такмичио сам се у познавању историје, биологије, српског језика и математике и освајао завидна места. Љубав према књижевности развила се када сам имао тринаест година и тада сам почео интензивније читати дела Дена Брауна, Харлана Кобена и Роберта Ладлама. Занимљиво је истаћи да је моје дугогодишње такмичење у познавању књижевности започело постављањем  високог циља моје професорке у основној школи. Успео сам  за четири године колико идем на такмичења  да се пласирам три пута на републичко такмичење, па чак и да у првом разреду средње школе освојим друго место на њему. За свој успех највише сам захвалан својој професорки и ментору Јелени Драмићанин, али такође и својој професорки Оливери Никић без које ништа од овога не би било могуће. Са професорком Јеленом сам за две године колико ми предаје српски језик остварио јако добар однос који би се могао назвати и пријатељским. Професорка је јако коректна и расположена је за рад како на часу тако и на додатној настави.

Иако нећу уписивати нити похађати факултет који је у вези са књижевношћу, ја свакако идем на такмичење у циљу свог личног усавршавања и могу са поносом рећи да ме је ово такмичење учинило писменијом, елоквентнијом и рационалнијом особом.

Филип Радовић II5

Advertisements

Ја, Јована

Ја сам Јована из III5. Учествовала сам на републичком такмичењу из математике за медицинске школе у Лесковцу и освојила треће место. Волим математику, али волим и музику, да тренирам, цртам… Волим разне спортове и тренирам одбојку, а завршила сам  и нижу музичку школу и свирам клавир. Као мала сам цртала и сликала и освајала награде на ликовним конкурсима. Волела бих да научим много језика и желала бих да путујем. На такмичењима желим да учествујем, јер ћу се тако упознати са ђацима из других школа који ће сутра бити моји сарадници и колеге. Такође ћу, на тај начин, упознати Србију и обичаје нашег народа. Математику волим, јер волим бројеве и скоро све задатке  разумем и са лакоћом решавам. Први пут сам учествовала на такмичењу из математике у првој години средње школе, били смо у Сремскoj Митровици,  и то је још једно искуство које ћу увек памтити. Пријавила сам се за такмичење и припремала са профосорком Зорицом Кандић, која ми је велика подршка. У Лесковцу су нас лепо дочекали и помогли нам да се снађемо и сместимо. На отварању такмичења ученици Медицинске школе из Лесковца су извели представу која је све насмејала и прогласили такмичење отвореним. Упознала сам пуно различитих људи из различитих градова и сви су били опуштени и занимљиви на свој начин. Задатке смо решавали у амфитеатру у Високој пословној школи. Прошетала сам са друштвом које сам упознала и пробали смо чувени лесковачки  роштиљ док смо чекали да објаве резултате. Много сам се обрадовала када ми је професорка рекла да сам освојила треће место, јер је то велики успех. Моји родитељи су се, такође, јако обрадовали и били су поносни.

Освојено место на такмичењу ми је омогућило олакшицу у смислу да не морам да радим пријемни испит из математике, међутим то није била сврха мог такмичења. Математика ме je пратила још од детињства и то је највећа мотивација и инспирација која ме је подстакла да се пријавим за учешће на оваквом такмичењу. Доказала сам да се све може постићи уз доста труда, али оно што је најважније јесте радити нешто што највише волим  и уживам у томе.

                                                                                    Јована Рапајић III5

КАЈАК НА ДИВЉИМ ВОДАМА

Један од најуспешнијих спортиста нашег града је ученик наше школе Огњен Перовановић.  Огњен је од  јуниорског репрезентативца ове године  постао сениорски репрезентативац, у категорији до 23 године, али се равноправно бори и кали и у конкуренцији старијих сениора. Веома је посвећен спорту, то је његова велика љубав и дар.

Шта те је мотивисало да тренираш овај спорт?

Мотивацију сам црпео из генерације која је веслала заједно са мном, увек су нам тренинзи имали такмичарски карактер и из њих смо извлачили максимум у једној атмосфери здраве конкуренције.

Колико дуго већ тренираш?

Све укупно тренирам око шест година, али ако  рачунамо време у ком ми је кајак на првом месту и које сам  подредио том спорту, онда говоримо о неке три године интензивног тренинга.

Да ли си задовољан са клубом у ком тренираш? 

Кајак клуб „Чачак“ из нашег града је у последњих неколико година један од клубова са најбољим условима тренирања за такмичаре. Чињеница да такмичари који наступају за клуб на националном и интернационалном нивоу, да  немају никакве расходе јер клуб покрива велику  већину трошкова, од путовања до хране, смештаја, котизације…то сасвим довољно говори о условима које наш клуб пружа.

Колико времена потрошиш на тренинг?

У зависности од периода у ком се налазим зависи и време издвојено на тренинг. У зимском припремном периоду дневно се утроши од четири до шест сати на веслање и теретану, док у такмичарском периоду, на два-три дана од такмичења, на тренинг дневно потрошим нешто више од 30 минута јер је телу потребно време за регенерацију  да бих на такмичење отишао одморан и без нагомиланих лактата.

Који је највећи успех који си постигао?

Што се тиче успеха, сви су ми драги на неки   начин и сваки има своју причу, али ако бих неке морао да издвојим, то би било шесто место у конкуренцији од 75 такмичара у укупном пласману Евро лиге и девето место на светском јуниорском првенству. Недавно сам у Бањалуци извеслао норму за Светско сениорско првенство у категорији преко 23 године, које се одржава у Швајцарској, а на изборним тркама и пласман за Европско првенство у Скопљу у августу.

Да ли за тебе постоји пораз или сваки покушај сматраш победом?

Пораз је само онда када не пружим свој максимум у датом тренутку.

Наставите са читањем

Педијатријска секција

“Доброчинство је је један део нас”

Педијатријска секција основана је пре четири године, уз јаку вољу и жељу професора Јасмине Јовановић, Зорице Гајић и Оливере Ерић. Уједно је била потреба и жеља ученика за ваннаставним активностима, а доказ томе је велика заинтересованост свих смерова за секцију. Разни пројекти и активности омогућавају члановима да се поред редовне наставе баве занимљивим и корисним стварима, чинећи добра дела. Поред тога оплемењују своју душу, шире видике и чине друге срећним. Оптимистична атмосфера влада овом групом. Њихова машта и идеје граде позитивне коментаре који их подстичу на још већи рад и залагање. Секција активно сарађује са многим установама града Чачка, а то су Дом здравља, Завод за јавно здравље, Специјална школа “Зрачак”, удружење дијабетичара и вртићима. Кроз сарадњу ових установа спроводи се здравствени рад, кроз различите узрасте од најмлађих до најстаријих у “Зрачку”. Уз њихову помоћ и подршку, пре свега професионалност врсњачка едукација се показала као добар начин спровођења здравственог рада, а то смо потврдили кроз различита предавања која су приказана у основним и средњим сколама. Циљ тога је ширење знања и подизање свести о здравом начину живота.
Педијатријска секција обележава светске дане и празнике посвећене здрављу и хуманости посећујући разне установе. Активности ове школске године 2017/2018. многобројне су.
Чланови педијатријске секције обележили су Светски дан чистих руку и Светски дан здраве хране. У вртићу “Сунце” 13.октобра 2017. кратким предавањем и песмицом обратили смо се деци.
Обележен је Међународни дан детета 20. новембра 2017. у вртићу Бамби.
У целом свету се 3. децембра обележава Међународни дан особа са инвалидитетом. Тим поводом су ученици Медицинске школе и чланови Педијатријске секције извели представу “Мудри дедица” за кориснике Зрачка. Остатак времена су провели у дружењу са корисницима ове установе.
У децембру педијатријска секција има пуно активности на задовољство ученика и, наравно, њихових професора. У уторак 5. децембра у просторијама Удружења дијабетичара одржана је презентација и-Порт апарата који помаже оболелима од шећерне болести. Наредног дана 6. децембра ученици су одржали предавање у Гимназији на тему АИДС.
Поводом обележавања Светског дана борбе против дијабетес мелитуса 14. децембра ученици наше школе, у сарадњи са Заводом за јавно здравље, одржали су предавање за ученике седмог и осмог разреда ОШ “Филип Филиповић”.
У акцији “Осмех на дар” , чији је циљ да се улепшају новогодишњи празници и измами осмех на лице угроженој деци широм Србије, ученици су уз подршку одељењских старешина прикупили слаткише, играчке, школски прибор и књиге за децу.
Европска недеља превенције рака грлића материце се обележена је од 22. до 28. јануара 2018. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Препознајући значај ове кампање, Медицинска школа активно је учествала у њеном обележавању.
Педијатријска секција је у установи за дневни боравак деце и одраслих са посебним потребама “Зрачак” обележила 2. април Дан особа са аутизмом. Ученице смера медицинска сестра-васпитач су са професорком српског језика и књижевности Аном Пајевић, која води рецитаторско-драмску секцију у школи, одабрале представу о теми “Магичне речи”, а са наставницама Зорицом Гајић и Оливером Ерић вежбале и осмислиле сценографију.
О раду секције разговарали смо са нашим другарицма Исидором Јаковљевић и Александром Драмлић.

Наставите са читањем

Да ли девојка може бити фудбалер? И то женствен! Може!

  1. Зашто си се баш одлучила за амерички фудбал?
  • Одувек сам волела ствари које нису уобичајне, а спој девојке и америчког фудбала свакако није уобичајна појава. Од првог тренинга сам се пронашла у овом спорту и знала сам да ћу наставити да тренирам. Амерички фудбал захтева примену логике и потребно је много кондиције, па самим тим представља начин да испразним своју енергију које имам превише.
  1. Да ли си тренирала нешто пре овога?
  • Да, тренирала сам рукомет, одбојку и фолклор.
  1. Како други реагују на то да се девојка бави оваквим спортом?
  • Људи су пуни предрасуда, па су реакције углавном негативне. У Србији људи мало знају о овом спорту, углавном га мешају са рагбијем. Женски фудбал је бесконтактан, али то они не знају и мисле да је груб спорт. Породица је реаговала запрепашћењем, али када су видели успех, имала сам њихову подршку. Најближе друштво је то са одушевљењем прихватило и желело да зна све о овом спорту. Свака особа коју тек упознам реагује тако што заузме „одбрамбени став“, подсмехује се или покуша да ме убеди да одустанем. Старије особе углавном кажу да не ваља ништа америчко и не желе да слушају о томе. Временом сам научила да лоши коментари на једно уво уђу, а на друго изађу и да уживам у подршци коју имам.
  1. Коју позицију играш?
  • Због тога што је тим основан тек пре годину дана, има нас само осам, а то није довољно да свака девојка има само једну позицију. У нападу играм центра, а у одбрани мидл лајнбекера или стронг сејфтија, а моје позиције чини одговорнијим то што сам капитен тима.
  1. Колико планираш да се бавиш овим спортом?
  • Не постоји старосно ограничење, па не размишљам да престанем да се бавим овим спортом. 🙂

 

Катарина Кривокућа