O Даници мојој учитељици

Поучити нечији ум и обогатити нечији дух, један је од најузвишенијих и најодговорнијих позива. Увек понеко остави дубок, неизбрисив траг, који траје дуго, деценијама, доживотно. Колико год је урушавали, школа остаје утврђење оних који предано служе светлости знања.  Оних који имају искру.  Оних који се не заборављају.

Прочитајте текст своје професорке о неком таквом – незаборавном.

Проф. Сања

О Даници мојој учитељици

43546

Прошле седмице сазнала сам да је моја драга и лепа учитељица преминула и да ми је оставила домаћи задатак … управо овај, емотивно најтежи до сада: да Вам се обратим.

Свако памти своју прву учитељицу. И кад остаре и кад много штошта забораве, учитељица, попут прве љубави, заувек остаје у сећањима својих ђака. Јер, учитељско наслеђе нерушиви је камен у човеку! Меша Селимовић пише да „нема случајног сусрета, већ да је  свака особа у нашем животу или испит, или казна, или дар судбине. Добре особе нам дарују срећу, лоше нам дају искуство, а зле – лекцију. У сваком случају добијамо нешто и никако не можемо бити губитници, јер у животу колико си научио, толико си победио.“

Наставите са читањем

Wintergig

У среду 25. јануара били смо на рок концерту који су организовали и реализовали ученици Техничке школе заједно са својом професорком српског Љиљом, а на иницијативу проф. социологије и грађанског васпитања, Душанке, како нам рекоше ученици, те Косте Петровића, гитаристе бенда „Radioactive“. Млади су желели да покрену још један музички фестивал, а на таласу урбанизације чачанске културе и бунта против естрадизације.

wintergig

Наши домци су заједно са професорком Сањом Перовановић  испратили ово зимско рок дешавање.

Наставите са читањем

Познанство са човеком који је познавао бесконачност

23_srinivasa-ramanujanНеколико  дана  пошто сам одгледала филм „Човек који је познавао бесконачност“, добила сам позив од друга који ме упитао: „Да ли знаш ко је Сриниваса Аијангар Рамануџан?“ Насмејала сам се у себи, онако поносно, срећна што је мој одговор гласио да. А онда сам помислила зашто раније нисам чула за њега. Како је могуће? Кренула сам да тражим по интернету. Запањујуће, само седам текстова  на српском језику.

Сриниваса Аијангар Рамануџан  је био један од највећих индијских математичких генија! Али може се рећи и један од највећих математичких умова у скоријој историји.

Рођен је крајем децембра 1887. године у Ероду, малом селу Мадраске провинције. Беше то једна скромна породица. Отац продавац сарија, мајка кућна помоћница. Рамануџан, син првенац, касније је остао и јединац, након што је изгубио два брата. Од малих ногу је показивао интересовање, али и надареност за математику. Био је потпуни заљубљеник у њу. И невероватан природни таленат. Сам је учио из малобројних књига које су му биле доступне.
Већ са дванаест година је проучавао аритметичке редове и сложеније теореме, а у своје свеске је бележио своја открића. Са непуних 17 година предузео је сопствено математичко истраживање Бернулијевих бројева, и не сањајући да су његов рад и велико откриће већ давно били пронађени и потврђени.

Наставите са читањем

Дан људских права – 10. децембар

svjetski-dan-tolerancijeimagegalleria

Човек има право на живот. На достојанство. На различитост. На слободу. На слободу мишљења. И говора. На образовање. На рад. На породицу. На здравље. На слободно кретање. На избор. На самоодређење.
На људска права.
Да их ужива и примењује.
Васпитајте своје личности и поучите свој дух.

Наставите са читањем

Santa Maria della Salute

Ово је наслов најлепше љубавне песме српског романтизма, по мишљењу многих, и целокупне српске књижевности, а одскора и наслов филма који је по песми и занимљивој биографији песника Лазе Костића снимљен у режији Здравка Шотре, а чија ће премијера бити 20. децембра у Центру “Сава”. Необична и ванвременска љубав између зрелог песника и младе девојке Ленке Дунђерски, инспирисала је Шотру који је три године радио на сценарију. Разбарушеног романтичара, првог српског шекспиролога, виспреног правника и даровитог песника Костића игра Војин Ћетковић, а лепу, младу и образовану Ленку глумица Тамара Алексић. Филм је сниман на различитим локацијама: у Новом Саду, Суботици, Сомбору, Цетињу, Боки Которској, Венецији, пратећи маршруту песниковог живота и чворне тачке биографије. Филм носи наслов по најпознатијој Костићевој песми, која је пак названа по венецијанској цркви чија је лепота покренула низ сећања, осећања и мотива који су се исплели у песми. Тешко да ће филм успети да надмаши уметничку, књижевну вредност песме, неправедно би било то и очекивати. Шотра годинама показује дар да се једноставношћу допадне публици и вешто бира теме из лепше прошлости, из скромнијих и мирнијих времена, доба отменијих и префињенјих манира и људи, што очигледно недостаје нашем времену. Након питких али линеарних и једноставних романа Мир Јам, окренуо се Витезовићевом “Шеширу професора Косте Вујића” афирмишући наново велика имена српске културе и науке на пријемчив начин, а сада се латио крупног лика и дела Лазе Костића.

Филм је сниман у продукцији РТС-а и “Вижнтима”, и након премијере крећу пројекције у већим биоскопима у земљи.

Сања Перовановић,
професор српског језика и књижевности

Наранџасти трг

Наранџаста недеља у Медицинској школи

Идејни и креативни творац била је наша драга колегиница Ана Пајевић, а ми смо се ујединиле у неподељеној подршци. Наша школа је претежно девојачака. Наше ученице су будуће младе жене, супруге, мајке, пријатељице, рођаке…

Одушевљено смо прихватили Анину иницијативу да се обележи Међународни дан борбе против насиља над женама. Ако се мора обележавати и изнова подсећати на данашњи дан, то значи да је потреба актуелна. Желели смо да пошаљемо снажну поруку, да подсетимо суграђане, просвет(л)имо своје ученике, обновимо свест о неопходности човечности у све хладнијем свету. Заједно са ученицима колегиница Ана је показала висок ниво креативности, а све је било у знаку наранџасте боје, која симболички подсећа на овај дан: наранџасте луткице, поруке које су ученици окачили на врпци у центру града и које су пролазници ишчитавали, свици са порукама против насиља и са оним које афирмишу љубав, човечност, саосећање, које су делили суграђанима. Пролазници су заинтересовало реаговали на мноштво ученика који су се ангажовали у акцији, сасвим свесни важности поруке која се шаље. Никола, у маниру епског барјактара, носио је заставу наше школе, свима на понос. И као и увек, наши ученици били су на понос нама, њиховим професорима и директору,  који је недвосмислено подржао акцију. Свако је носио нешто наранџасто: машне, поруке, свитке, у руци мандарине на дар. Све је забележено на фотографијама и у прилогу ТВ “Галаксија”.

„Наранџаста недеља“ се састоји из неколико повезаних корака: од поставке мотивационих порука у холу школе, данашње активности „Наранџасти трг“, текстова у нашем онлајн листу, предавања о овој теми за све ученике и запослене. Акција је протекла врло успешно.

Сања Перовановић