О изложби о Светом Сави

У галерији Народног музеја у Чачку постављена је изложба о Светом Сави (илустрована хронологија његовог живота и рада). Изложба почиње сажетом Савином биографијом и копијом фреске из манастира Милешева. Сваки следећи текст је испраћен копијама фресака и предмета који се односе на поједине периоде Савиног живота описаних у том тексту. Пуштен је и документарни филм о Светом Сави. На изложби се могло видети како изгледају Савини списи. 

Sveti Sava

Наставите са читањем

Advertisements

Пут око света – Обала костура

Дивљина прекривена белим песком лежи између древне пустиње Намиб и хладне воде Атлантског океана. Португалски поморци су овај део намибијске обале називали ,,обалом пакла“. Данас је позната као Обала костура.

Између дина израњају дрхтава привиђења из суморних плоча пустињских стена, последњих остатака тла које је прекрио песак који се у току једне године може померити и за 15 метара. Немирне дине тутње као привиђење у величанственој симфонији коју предводи ветар. Опасне супротне струје, снажни ветрови, магла која се изненада пришуња, као и гребени чији назубљени прсти понекад сежу дубоко у море, проузроковали су пропаст многобројних бродова дуж читаве Обале костура. Олупине бродова леже разбацане Обалом костура.

Дванаест обезглављених скелета, који су лежали на обали заједно са дечијим скелетом уз напуштену колибу, нађени су 1943. године. На оближњој стени била је исписана порука: ,,Настављам према реци 100 км северно одавде, а ако ико ово нађе и крене за мном, Бог ће му помоћи.“ Ова порука је написана 1860. године. До данас није откривено ко су биле трагичне жртве.

Ловци из племена Сан назвали су намибијске ветрове ,,Соо-ооп-ва“, описујући њихов звук. Ноћу се ветар смирује, а пустиња хлади, и природа постаје милосрднија према овој напаћеној земљи те јој шаље маглу која се шири према унутрашњости. Магла се простире преко пешчаних плажа и стена те доноси освежење и обнову спрженим биљкама и животињама. Кад се приближава ноћ и магла продире у дине, сићушни становници Обале костура појављују се из песка да сакупе воду из магле- то је једина влага коју ће икада добити. Како би утолио жеђ, црни тврдокрилац Onymacris спушта главу, а вода која се кондезује на његовим леђима котрља му се до уста. Биљка која изгледа као чудовиште из научнофантастичних филмова Welwitschia mirabilis такође хвата ноћну маглу. Њени широки листови, који се шире по земљи и до 3 метра, апсорбују влагу кроз милионе пора.

Актуелан жаргон српског језика

Шта је жаргон?

Жаргон је недијалектизована употреба речи у српском језику који користи одређена група људи. Жаргони су такође речи које су се „одомаћиле“ у говору неког језика или неког говорног подручја.Они не настају постепено, већ у тренутку говора. Жаргон се такође назива и арго и сленг (речи страног порекла). Жаргон је елемент књижевног језика који се разликује у зависности од узраста особа које га користе.

Подела и врсте жаргона

Жаргоне не можемо прецизно поделити. Међутим, они се могу поделити према узрасту и  регијама у којима се говоре и према овим поделама они могу бити: новинарски, пословни, ђачки, правнички, културолошки итд.

Функција жаргона

Они служе за комуникацију унутар одређених група и представља њихов начин говора који је само њима препознатљив.Ученици жаргонима желе да прошире свој речник и да се издвоје од осталих по посебном начину говора.

Ђачки жаргон у данашње време најчешће настаје под утицајем савременог начина живота. Ђаци коришћењем жаргона желе да се исткну у друштву или међу вршњацима.

Наставите са читањем

Пирамиде у Египт

Од савршености њихове изградње до преклапања  са звездама и сврхе у коју су изграђене – Пирамиде нам и данас представљају мистерију. ПУНО људи зна да су пирамиде велике, импресивне грађевине изграђене давно у Египту. Такође је познато како су служиле каогробнице фараона. Али, постоје друге бројне занимљивости о овим фасцинантним грађевинама, за које се сумња да су изграђене и уз помоћ ванземаљаца.

17392911895620ab88212be728702862_orig

25 фасцинантних ствари о њима:

1. Три пирамиде у Гизи (Кеопсова, Кефренова И Микеринова) су најпознатије Египатске пирамиде  али заправо се на подручју древног  Египта налази преко 140 пирамида.

cropped-cropped-piramides-egito-wallpaper1

2. Најстарија египатска пирамида је пирамида фараона  Џосера, саграђена око 2650. г. пре нове ере. Налази се у Сахари највећем гробљу града Мемфиса, на којем је откривено више од 250 подземних гробница.

01_02_saqqara_step_pyr

Наставите са читањем

Хајде да славимо

Ближи се крај године. Широм света људи на симболичне начине дочекују Нову годину. Свечана декорација, расположење радости и среће,  владају читавом планетом. Свака земља има своје обичаје, али порука је увек у ишчекивању бољих и срећнијих времена која треба да донесе нова година.

Немачка
Новогодишња прослава им никада не пролази без ватромета. Њихова традиција да у новогодишњој ноћи праве буку потиче још из средњег века. Тада су људи звецкајући ишли улицама како би растерали зле духове.

Аустрија
Њихова новогодишња прослава не пролази без свечаног ручка који укључује печење, као симбол среће и благостања и сладолед од менте у облику детелине за срећу.

Америка
Новогодишња традиција Американаца потиче од маскенбала који су били уобичајени током историје. По традицији поклањају пољубац у поноћ ради прочишћења у Новој години.

Јапан
Јапанци обележавају дочек Нове године цео дан, почевши са јутарњим чишћењем, познатим као “оусоуји”, што симболично значи “тресу  прашину” из прошлости. Нова Година је веома важна људима у Јапану. У поноћ, у светилиштима и храмовима широм Јапана, звона звоне 108 пута. Верује се да то штити од урока. Велики број људи одлази у Токио да посети популарну туристичку атракцију Тhe Watched Night Bell, да слушају звона.Такође, доста људи посећује локалне будистичке храмове за Нову годину. Један од обичаја је и ношња традиционалне јапанске одеће, као и смејање јер верују да ће им смех донети радост и срећу у новој години. Обавезно је и слање честитки, шаљу их у децембру, а пошта ће их доставити тачно првог јануара. Наставите са читањем

Прича о Деда Мразу

На планети Земљи живе смртници, људи, биљке  и животиње и бесмртници, виле, нимфе и остала чаробна бића. У једној шуми живело је племе Ака, које чине нимфе, вилењаци, патуљци и виле које живе у цвећу. Њихов вођа се звао Ак. Њихов главни закон је био да бесмртници не смеју да имају било какав контакт са људима. Одметници од овог племена су биле Агаве, камена чудовишта, које су уживале у туђој патњи. Једног дана је једна нимфа пронашла бебу остављену у шуми. Да би испоштовао закон, Ак је бебу дао лавици и рекао јој  да јој буде мајка. Међутим, нимфа се плашила да ће лавица појести бебу и отишла је до лавице и тражила ју је.  Желела је да зна шта значи бити мајка. Лавица јој је дала бебу и нимфа ју је однела својој кући. Када је рекла Аку за то, он се наљутио на нимфу зато што је прекршила закон, али је попустио зато што нимфе не могу да буду мајке, и тако је беба остала код ње. Бебу су одгајали као човека, а не као бесмртника. Дали су му име Николас, учили су га да хода, прича. Касније су га упознали са светом људи. Тада је Николас видео да међу људима има много неправде: нека деца немају ништа, а нека имају све. Направили су му и кућу. Чак су му набавили и маче за кућног љубимца. У слободно време је правио животиње од дрвета. Прво што је направио је била фигура његовог мачета. Њу је поклонио једном детету које је становало код њега преко зиме. Тада је добио идеју да прави играчке од дрвета и да их поклања само сиромашној деци. Наставите са читањем

Детињци, материце и оци

Детињци, материце и оци су празници који претходе Божићу. Суштина ових празника је окупљање породице,а  сам чин везивања представља јаку везу међу члановима породице.  Ови празници пружају лепе успомене и жељно се ишчекују сваке године. Представљају симбол поштовања, слоге и мира у породици.

Детињци су празник који се слави три недеље пре Божића. Вредна деца штеде и данима спремају поклоне којима ће се откупити на тај дан. Осим укућана, децу могу везати и комшије, пријатељи. Одрасли везују децу каишем, канапом или шалом, а често се може десити да се деца пробуде везана. Након што деца дарују одрасле, они их одвежу, а поклоне врате деци како би се почастила.

Материце се славе недељу дана после Детињаца, а две недеље пре Божића. Ово је велики хришћански празник мајки и жена. Уочи овог празника деца спремају чиме ће везати своје мајке и навијају сат како би предухитрили мајку тог јутра и везали је док је још у кревету. Мајке, које се спремају за овај празник, узимају купљене поклоне и даривају их деци како би се откупиле. Такође, деца везују и своје баке, али и остале мајке из комшилука.

Наставите са читањем

Нова година кроз историју

Нова година је дан када по соларним и другим календарима почиње следећи календарски, датумски циклус. У данашње време већина земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од првог јануара. Слављење завршетка старе и почетка нове године је један од најстаријих обичаја. Постоје различита веровања ко је први почео да слави Нову годину, али сматра се да су чак пре четири миленијума Вавилонци прослављали, како бисмо ми то сада рекли, „најлуђу ноћ“. Најраније забележена прослава се догодила у Месопотамији средином маја пре око две хиљаде година. Славила се и код Египћана, Феничана, Персијанаца и Римљана. Код Римљана је тадашњи календар имао 10 месеци, а првог дана марта су обележавали улазак у нову годину. Британци су Нову годину славили у марту све до 1752. године. Занимњиво је да месец јануар није постојао до 700. године пре нове ере када је други римски краљ додао прва два месеца календара који данас постоји. У средњовековној Европи Нова година се није славила, јер се њено обележавање сматрало паганским обичајем. Први јануар и прослава Нове године враћају се на велика врата тек 1582. године и од тада па све до данас дочек Нове године се обележава широм света на најразличитије начине, али углавном са истим жељама,а то су: срећа, здравље и љубав.

Кристина Гојковић II5

Клеопатрин рецепт за лепоту

Нека истраживања су довела до сазнања да је сенка за очи коју је користила Клеопатра садржала спрашен малахит зелене боје, а црна боја, којом се наглашавала контура ока и обрве, добијала се из олово-сулфида помешаног са овчијом машћу. Шминка је била у облику пасте, а процес припреме је трајао веома дуго. Ипак, научници верују да је оваква шминка,поред естетске улоге, штитила од сунчевих зрака и од очних инфекција.Ту је и неизоставна нега тела. Клеопатра је своје тело неговала тако сто се купала у магарећем млеку у које је додавала ароматично цвеће и етерична уља.

Звучи једноставно, зар не?

Озонска рупа зараста

Вест која представља спас за планету

Десетинама километара изнад наших глава, далеко од наших микросветова, простире се један танак штит. Управо он омогућава живот на Земљи претварајући смртоносне ултраљубичасте сунчеве зраке у савезнике живог света на Земљи. Баш његово величанство “ озонски омотач “ дели нас од штетних зрачења опасних по наше здравље. Без постојања озонског омотача живот на Земљи био би немогућ, заправо га не би ни било.

Давне 1950. године први пут је откривена рупа у озонском омотачу. Међутим, брига у јавности се јавља тек тридесетак година касније када су британски научници проучавајући Антартик, закључили да се озонска рупа шири. Утврђено је да до тога доводе хлоро-флуор угљеници, хемијска средства коришћена за хемијско чишћење, у фрижидерима и у спрејевима. У атмосфери се из њих особађа хлор који затим разара озон и тако доводи до настанка оштећења озонског омотача.

Године 1987. готово све државе у свету потписале су Монтреалски протокол којим је уведена забрана употребе хлор-флуоро угљеника, односно фреона 12 и 22. Циљ потписивања овог споразума је био заустављање ширења рупе у озонском омотачу. Данас, тридесет година касније, изгледа да се труд исплатио. Од 2000. године када је забележен врхунац оштећења озонског омотача, озонска рупа се смањила за око четири милиона квадратних километара што је око једна половина површине Сједињених Америчких Држава.

“ Живот нам враћа оно што ми другима дајемо“, рекао је Иво Андрић. Исто је и са природом. Чувајмо је да би и она нас чувала.

Валентина Гвозденовић III5