Реч уредника – ментора

Тако човек одувек у чуду и несналажењу стоји пред човеком у себи
и пред људима око себе.

FB_IMG_1526449242757

Како вас упутити правим и узвишеним путевима када вас све вуче назад и доле?

Како вам објаснити узвишени пут рада и стварања када се лако ходи путевима јавашлука и јаловости? Како вас убедити да је једини прави пут онај тежи упркос толиким пречицама?  Како вам предочити лепоту уметности када све шљашти од забавне кич индустрије? Како вас убедити да су труд и воља јачи од пуке жеље када вам жеље подстичу, а труд осујећују? Како освестити да је ваш садржај далеко важнији од ваше форме? Како вас убедити да су ваша лица заносна зато што су млада, али да ваше личности нису уколико их не будете хранили науком и уметношћу? Како вас убедити да су најплеменитије и највредније што добијате знање и васпитање, а не оцена?

Тако што су истинске вредности ванвременске!  Тако што су дух, памет, таленат, рад, стварање, труд, воља … највреднији у свим временима!

Тако што их не може уморити море јавашлука, плотског, површног, ружног, ниског, бедног…
Тако што вредност увек нађе пут!

Знање увек нађе пут!  И морал! И лепота!

Школа је за школоване, а образ за образоване!

Тако што си једина особа коју не можеш преварити! Чак и ако успеш да превариш друге.

                                                                                    Проф. Сања Перовановић


За учитеља не постоји узвишенији циљ од ваљано образованог ученика. Ученика који је добро постављен човек, који је будућност нашег света. Зато је наш позив племенит и  највећа инвестиција са далекосежним последицама. Што сејемо, то ћемо и жњети!

Од Бога или од мајмуна

Једно од вечитих, а највероватније и једно од оних питања, која ће за све векове остати без одговора, питање које окупира људски ум деценијама – да ли смо настали из праисконске супе или из идеје и племените мисли бића узвишенијег од нас.

Научници и неверујући рећи ће да смо потомци бића проистеклих из првих органских маса, које су еволуирале  милијардама година, док нисмо постали оно што смо данас, док ће нас теолози и побожни људи величати као савршене креације још савршенијег бића, настале не еволуцијом, већ жељом за стварањем.

Без обзира на пут стварања човека, он је издао све што је вредно и мајмуну и Богу.

Бити потомак мајмуна није толико страшно, у давној прошлости смо им били можда и сличнији него што смо данас. Живели смо у великим хордама, бринули једни о другима, помагали се безусловно и никада нисмо са намером чинили зло једни другима. Данас се убијамо, понижавамо, опањкавамо и дискредитујемо због погрешне речи, покрета, боје коже или другачијег мишљења. Да, и мајмуни могу бити агресивни, али њихова љутња дође и прође, док гнев и мржња који једном уђу у човеково срце могу ту остати еонима.

Ако узмемо за тачно да смо створени из племените мисли са жељом да чинимо племенита дела, нажалост, и то смо издали. Основна божја идеја приликом  стварања човека, а и највреднији дар божји, који човек може да да или прими, јесте љубав. А љубави је у данашњем свету све мање. Без обзира што имамо дар слободне воље, у нас је усађена идеја љубави из које се развија све остало што је добро у људском животу, али људи су  успели и да чудесни дар слободне воље искваре и уместо да прате љубав као звезду водиљу, одлучили су да пригрле мање вредне ствари попут новца, моћи, утицаја и свега што нас удаљава од Бога.

Шта је на крају најбитније? Сигурно не то да ли смо настали од мајмуна или вољом Бога, Алаха, Јахвеа, Браме. Могли смо настати и од угарка, то није важно. Важно је шта ћемо урадити са оним што нам је дато тим стварањем, са оним што нас заиста може учинити савршеним и што нам може помоћи да даље еволуирамо. Да ли ће време када то схватимо доћи, ако уопште до њега и дође, то нико не зна. До тада и Бог и мајмун могу да кажу само једно док нас посматрају:“О невине простоте!“

                                                                        Мирослав Благојевић IV5

Advertisements