Проклета авлија

Осмог марта одељење IV5, матуранти фармацеутског смера чачанске Mедицинске школе, у склопу својих свакодневних активности, на веома необичан начин, одлучили су да прикажу дело нашег нобеловца Ива Андрића “Проклета авлија” као представу. Одиграли су је у кабинету за српски језик. Мала, скучена учионица уместо праве сцене, допринела је да се прикаже амбијент затворске ћелије. Слике са музиком у позадини, презентација која је пратила целу представу, још више је појачала утисак. Костими су били црне боје, у складу са темом дела наглашавајући на тај начин тежину поруке самог дела. Представа је изведена за професорке у име Дана жена, а имала је И хуманитарни карактер, јер су се својим прилозима прикључили ученицима у акцији помоћи оболелом другу, Стефану Лазићу. Чланови Канцеларије за младе, били су вредни и креативни , тако да су професорке дароване цветом – руком направљеним од папира.

У овом роману Иво Андрић пише о Фра Петру који је отишао послом у Истанбул, где је касније био ухапшен и послат у затвор Депосито, познат по имену Проклета авлија. Фра Петар, један од главних јунака романа, недужно је завршио у затвору у ком је за два месеца упознао људе који су оставили трага у њему. Имао је потребу да своје искуство у Проклетој авлији пренесе другима. Ученици су покушали да драматизацијом обухвате прстенасто повезане приче јунака и наратора, те симболику у делу.

Исидора Маричић је бриљирала у улози охолог, суровог управника затвора Карађоза, који је за све био страх и трепет. Овим монологом освојила је прво место на општинском такмичеwу у лепом говору. Никола је упечатљиво приказао лик несхваћеног, меланхоличног, одбаченог, другачијег Ћамила, а то му није било тешко јер, по професоркиним речима, отелотворује својом плавом и високом појавом лик Андрићевог јунака. Исидора Радовановић својим карактером и ликом на посебан начин представила је Заима, причљивог, хвалисавог, увек у центру пажње са жељом за говором. Ана, даровит казивач и глумац, представник школе на такмичењу у рецитовању, емотивно и упечатљиво донела је лик Фра Петра. Остали ученици су били у улогама наратора, стражара, споредних глумаца, техничке подршке.
“ Увек је лепо урадити нешто паметно и креативно представљајући своју школу и одељење, при том учинити нешто хумано. Ми смо у овој представи спојили ентузијазам младих у одељењу, а потом и помогли вршњаку у нашем граду. Предиван осећај, у сваком случају. Рад уложен у овакве ствари увек је пун радости и без умора. Захвалио бих се и нашој професорки Сањи Перовановић на свем уложеном труду око нашег одељења ове четири године, јер је створила генерацију фармацеута, а пре свега генерацију добрих људи”, изјавио је Никола Милић.
“ Полазећи од избора аутора, преко избора самог дела, ученици су се упустили у веома сложен и одговоран задатак и, одмах да кажем, одлично су га обавили “, задивљено је рекао одељењски старешина Зоран Благојевић.

Све се ово одиграло захваљујући замисли и несебичном раду професора српског језика и књижевности Сање Перовановић: “Како приближити комплексно књижевно дело новим генерацијама, како радити креативно, укључити ученике, ангажовати стваралачки потенцијал и жељу за другачијим начинима рада од еx цатедра модела, које ИВ5 несумњиво има – то је био методички и педагошки задатак преда мном. Урадила сам га са задовољством. Њихова енергија је сагласна са мојом, сваки час је уживање, сваки дијалог свсисходан. Испраћам их задовољна, са речима војводе Степе: „Само напред!”

Тијана Исаиловић IV5

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s