Стивен Спилберг

Мало је таквих филмова после којих останемо запањени,одушевљени и после којих желимо да сви остали људи погледају исти јер: ,,Да ,толико је добар“. Такође мало је и нас који се запитамо: ,,Ко ли је овај филм режиpao?“, јер будимо искрени, сви  више обраћамо пажњу на глумце. Глумци су ти који нам преносе емоције, али опет, иза сваке емоције која се у нама буди, док гледамо филм, стоји режисер. Режисер је тај који контролише и координира рад на уметничком делу, даје смернице и упуства глумцима.

Режисери су као неки скривени ,,мастермајндови“ који стоје иза свега што видимо када гледамо филм.   Један од највећих филмских  мастермајндова свих времена је Стивен Спилберг. Мале је вероватно  да нисте чули за њега јер је његов рад толико допринео развоју филма, а поред тога једна је од најутицајнијих личности у историји кинематографије. Његови филмови остављају дубок утисак и после њих се чак и запитамо ко је филм режиpao,  јер је Стивен Спилберг, једном речју, генијалан.

Спилберг се интересовао за филмове још од малена, чак је и прву награду добио са тринаест година за филм ,,Escape to nowhere“, а први филм који га је прославио био је ,,Jaws“. О режији није учио у школи, већ је упадао на сетове филмова. Питате се како је то Спилбергу полазило за руком. Просто. Постојали су организовани обиласци сетова на која се, наравно, пријављивао.У току тих обилазака постојале су кратке паузе , а једина разлика је била што су те паузе за њега трајале дуже него за друге, јер ј скривао у купатилу, а онда излазио и сам ,,вршљао“ около. Тако је једном био ухваћен и избачен са сета Алфреда Хичкока. Међутим, та његова шуњања и вршљања около су га доста научила о режији.

Његово детињство није било лако. Отац Арнолд је био инжењер, а мајка Ли  пијанисткиња. Управо због очевог посла често су се селили, што је Спилбергу  отежало да се прилагоди. Он није био један од ,,популарних клинаца“, у школи су га малтретирали јер је био другачији. У филму Двобој, који је  режиpao, говори се о борби између малог аута и огромног моћног камиона, што је метафора која одсликавадоживљено  малтретирањем  у школи. Филм има срећан крај  јер је велики камион ,,силеџија“ добио шта је заслужио. Касније, његови родитељи су се развели, што је Спилберг тешко поднео и што је довело до напетог односа између њега и његовог оца, али и са тиме се изборио кроз филмове. Управо је једна од најпостојанијих  тема његових филмова напетост у односу између родитеља и деце. Родитељи су обично разведени, одсутни и игноришу своју децу. Најупечатљивији пример је улога Елиотовог одсутног оца у филму Е.Т., онда однос оца и сина у филму Индијана Џоунс и последњи крсташки поход, разведени родитељи у филму Ухвати ме ако можеш. Поред тога, и припадност јеврејској заједници му је додатно отежавала јер су људи пуни предрасуда, нажалост. Спилберг нерадо признаје како се као дете чак и стидео због тога ,али како је касније схватио да треба да буде поносан што је Јеврејин и због свега што је његов народ претрпео. Због тога, снимање филма Шиндлерова листа није био нимало лак задатак. То је био најскупљи црно-бели филм икада направљен, а Спилберг није желео да прихвати никакав хонорар  за овај филм, говорећи да би то био крвав новац с обзиром да су теме холокауст и геноцид. Филм је снимљен у Кракову од кога је 50км  удаљен и концентрациони логор Аушвиц у коме је страдало више од милион Јевреја, па га је Спилберг тада посетио. Спилберг је веома лично доживљавао снимање тог филма и био је то један од тежих емоционалних изазова. За тај филм је добио Оскара за најбољу фотографију и режију 1994. године. То није једина награда коју је Спилберг освојио, он  је добитник још 186 награда и 194 номинације, које потврђују његов таленат.

Све у свему, ако нисте погледали ниједан његов филм, а то је ретко, нисте свесни колико сте пропустили! Зато боље крените у акцију! Било да сте љубитељ научне фантастике или драме или историје или акције, авантуре, Спилбергови филмови су ненадмашан избор.

Неки од његових најпознатијих филмова које вреди погледати су: Двобој (1971), Ајкула (1975), Блиски сусрет треће врсте (1977), Индијана Џоунс и отимачи изгубљеног ковчега (1981), Е.Т.ванземаљац (1982), Боја пурпура (1985), Парк из доба јуре (1993), Шиндлерова листа (1993), Спасавање редова Рајана (1998), Вештачка интелигенција (2001), Ухвати ме ако можеш (2002), Минхен (2005), Линколн (2012), Мост шпијуна (2015), Доушник (2017) и многи други.

Ана Спасић III5

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s