У првом издању наше рубрике “Пут најбољих“ разговарали смо са Мартином Стаменковићем, најбољим младим фотографом света на недавно одржаној изложби фотографије у Луксембургу. Мартин је наш вршњак и суграђанин.
Како си пронашао себе у фотографији?
Фотографијом исказујем себе и трудим се да буде чудно и нешто што није виђено до сада. Волим фотографију јер са њом исказујем емоције и лепоту свега што видим.
Фотографија је мој велики хоби поред ботанике, моде, хортикултуре, дизајна и историје. И некако се развила независно од свега осталог и заволео сам је.
Да ли си пре имао интересовања везана за њу?
Са обзиром да ми је ботаника огромна љубав, све што ми се свидело фотографисао сам, тако сам на пролеће 2013. године сликао јапанску трешњу очевим телефоном и свидела ми се фотографија, после тога су се саме низале, од којих су неке биле боље, а неке лошије.
Како си дошао на идеју да своју фотографију пошаљеш на такмичење?
Ја сам члан ФКК-а (Фото-кино клуб) Чачак од децембра прошле године и путем мејла или усменим путем, када се састанемо у клубу, обавестили су нас о постојању те излозбе. И обично,ако имате фотографију за тај конкурс и ту категорију, пошаљете је, тако је било и са овом изложбом, пар дана касније стигло је обавештење о златној ФИАП медаљи за фотографију “Брат”.
Какав је био осећај када си сазнао да си најбољи на свету?
Моја фотографија је најбоља на свету у категорији фотографа од 16 до 21 године. Моја фотографија је освојила свет и медији и људи су ме назвали најбољим фотографом света, а доказ тог звања је управо сама награда. Постоји и награда за најбољег аутора године коју је понео Немања Станковић из Лесковца у истој категорији. Осећај је супер, ова награда представља ветар у леђа и признање за вас досадашњи рад.
Како је околина реаговала на то?
Моји најближи пријатељи и родитељи су били веселији од мене самог, ја још нисам свестан значења те награде и још сам под утиском, док су моји поносни и срећни. Они су ми велика подршка у животу и искрени критичари. Многи из Србије су ми честитали и писали заиста дивне поруке и на томе сам јако захвалан.
Да ли ћеш се сада више посветити фотографији него раније?
Фотографији никад раније нисам посветио мање времена него сад. Наставићу свој пут и своје снове.
Порука за људе који почињу да се баве фотографијом?
Желим свима да кажем, који желе да се баве фотографијом, да не купују апарат одмах, за почетак вам је довољан телефон и њиме можете показати таленат ако га поседујете, слободно ако вас нешто занима можете се јавити на инстаграм профилу @_artsstation_
Бавите се фотографијом једино ако је заиста волите, не из помодарства или личне сатифакције или због неког звања.
Ђорђе Петровић II2
М - зона 