Прича о Деда Мразу

На планети Земљи живе смртници, људи, биљке  и животиње и бесмртници, виле, нимфе и остала чаробна бића. У једној шуми живело је племе Ака, које чине нимфе, вилењаци, патуљци и виле које живе у цвећу. Њихов вођа се звао Ак. Њихов главни закон је био да бесмртници не смеју да имају било какав контакт са људима. Одметници од овог племена су биле Агаве, камена чудовишта, које су уживале у туђој патњи. Једног дана је једна нимфа пронашла бебу остављену у шуми. Да би испоштовао закон, Ак је бебу дао лавици и рекао јој  да јој буде мајка. Међутим, нимфа се плашила да ће лавица појести бебу и отишла је до лавице и тражила ју је.  Желела је да зна шта значи бити мајка. Лавица јој је дала бебу и нимфа ју је однела својој кући. Када је рекла Аку за то, он се наљутио на нимфу зато што је прекршила закон, али је попустио зато што нимфе не могу да буду мајке, и тако је беба остала код ње. Бебу су одгајали као човека, а не као бесмртника. Дали су му име Николас, учили су га да хода, прича. Касније су га упознали са светом људи. Тада је Николас видео да међу људима има много неправде: нека деца немају ништа, а нека имају све. Направили су му и кућу. Чак су му набавили и маче за кућног љубимца. У слободно време је правио животиње од дрвета. Прво што је направио је била фигура његовог мачета. Њу је поклонио једном детету које је становало код њега преко зиме. Тада је добио идеју да прави играчке од дрвета и да их поклања само сиромашној деци. Наставите са читањем

Advertisements

Извештај са Фестивала науке

Десети по реду Фестивал науке у Београду посетили смо 15.12.2016. На самом улазу приметили смо паролу „Чиста десетка“, а овогодишњи фестивал заиста можемо оценити чистом десетком.

collage-2016-12-31

Наше фотографије са Фестивала науке

Наставите са читањем

Познанство са човеком који је познавао бесконачност

23_srinivasa-ramanujanНеколико  дана  пошто сам одгледала филм „Човек који је познавао бесконачност“, добила сам позив од друга који ме упитао: „Да ли знаш ко је Сриниваса Аијангар Рамануџан?“ Насмејала сам се у себи, онако поносно, срећна што је мој одговор гласио да. А онда сам помислила зашто раније нисам чула за њега. Како је могуће? Кренула сам да тражим по интернету. Запањујуће, само седам текстова  на српском језику.

Сриниваса Аијангар Рамануџан  је био један од највећих индијских математичких генија! Али може се рећи и један од највећих математичких умова у скоријој историји.

Рођен је крајем децембра 1887. године у Ероду, малом селу Мадраске провинције. Беше то једна скромна породица. Отац продавац сарија, мајка кућна помоћница. Рамануџан, син првенац, касније је остао и јединац, након што је изгубио два брата. Од малих ногу је показивао интересовање, али и надареност за математику. Био је потпуни заљубљеник у њу. И невероватан природни таленат. Сам је учио из малобројних књига које су му биле доступне.
Већ са дванаест година је проучавао аритметичке редове и сложеније теореме, а у своје свеске је бележио своја открића. Са непуних 17 година предузео је сопствено математичко истраживање Бернулијевих бројева, и не сањајући да су његов рад и велико откриће већ давно били пронађени и потврђени.

Наставите са читањем

Детињци, материце и оци

Детињци, материце и оци су празници који претходе Божићу. Суштина ових празника је окупљање породице,а  сам чин везивања представља јаку везу међу члановима породице.  Ови празници пружају лепе успомене и жељно се ишчекују сваке године. Представљају симбол поштовања, слоге и мира у породици.

Детињци су празник који се слави три недеље пре Божића. Вредна деца штеде и данима спремају поклоне којима ће се откупити на тај дан. Осим укућана, децу могу везати и комшије, пријатељи. Одрасли везују децу каишем, канапом или шалом, а често се може десити да се деца пробуде везана. Након што деца дарују одрасле, они их одвежу, а поклоне врате деци како би се почастила.

Материце се славе недељу дана после Детињаца, а две недеље пре Божића. Ово је велики хришћански празник мајки и жена. Уочи овог празника деца спремају чиме ће везати своје мајке и навијају сат како би предухитрили мајку тог јутра и везали је док је још у кревету. Мајке, које се спремају за овај празник, узимају купљене поклоне и даривају их деци како би се откупиле. Такође, деца везују и своје баке, али и остале мајке из комшилука.

Наставите са читањем

Лабораторијски техничар

На свету не постоји часнији и одговорнији посао од медицинског радника.

Једна, a по многима најбитнија, карика у ланцу медицине је и лабораторијски техничар. Задужени смо да откривамо узроке људских обољења, зараза, загађености воде нпр., обавезани смо на велику прецизност, сталоженост и психичку стабилност. У нашем послу ни најмање грешке нису дозвољене, оне могу да доведу до погрешних резултата, самим тим пацијент ће добити погрешне дијагнозе, па и терапију, последице могу бити фаталне по пацијенте.

Зато се школујемо четири године за један врло одговоран посао, па поред много стручних предмета, имамо доста часова праксе из хистологије, лабораторијских техника и аналитичке хемије, јер су увежбаност и брзина неопходни у овом послу. Такође, једном недељно имамо праксу из микробиологије у Центру за јавно здравље, где се полако уходавамо у послу и стичемо неопходне вештине и градимо осећај одговорности.

Наставите са читањем