Прича о Деда Мразу

На планети Земљи живе смртници, људи, биљке  и животиње и бесмртници, виле, нимфе и остала чаробна бића. У једној шуми живело је племе Ака, које чине нимфе, вилењаци, патуљци и виле које живе у цвећу. Њихов вођа се звао Ак. Њихов главни закон је био да бесмртници не смеју да имају било какав контакт са људима. Одметници од овог племена су биле Агаве, камена чудовишта, које су уживале у туђој патњи. Једног дана је једна нимфа пронашла бебу остављену у шуми. Да би испоштовао закон, Ак је бебу дао лавици и рекао јој  да јој буде мајка. Међутим, нимфа се плашила да ће лавица појести бебу и отишла је до лавице и тражила ју је.  Желела је да зна шта значи бити мајка. Лавица јој је дала бебу и нимфа ју је однела својој кући. Када је рекла Аку за то, он се наљутио на нимфу зато што је прекршила закон, али је попустио зато што нимфе не могу да буду мајке, и тако је беба остала код ње. Бебу су одгајали као човека, а не као бесмртника. Дали су му име Николас, учили су га да хода, прича. Касније су га упознали са светом људи. Тада је Николас видео да међу људима има много неправде: нека деца немају ништа, а нека имају све. Направили су му и кућу. Чак су му набавили и маче за кућног љубимца. У слободно време је правио животиње од дрвета. Прво што је направио је била фигура његовог мачета. Њу је поклонио једном детету које је становало код њега преко зиме. Тада је добио идеју да прави играчке од дрвета и да их поклања само сиромашној деци. Наставите са читањем

Извештај са Фестивала науке

Десети по реду Фестивал науке у Београду посетили смо 15.12.2016. На самом улазу приметили смо паролу „Чиста десетка“, а овогодишњи фестивал заиста можемо оценити чистом десетком.

collage-2016-12-31

Наше фотографије са Фестивала науке

Наставите са читањем

Познанство са човеком који је познавао бесконачност

23_srinivasa-ramanujanНеколико  дана  пошто сам одгледала филм „Човек који је познавао бесконачност“, добила сам позив од друга који ме упитао: „Да ли знаш ко је Сриниваса Аијангар Рамануџан?“ Насмејала сам се у себи, онако поносно, срећна што је мој одговор гласио да. А онда сам помислила зашто раније нисам чула за њега. Како је могуће? Кренула сам да тражим по интернету. Запањујуће, само седам текстова  на српском језику.

Сриниваса Аијангар Рамануџан  је био један од највећих индијских математичких генија! Али може се рећи и један од највећих математичких умова у скоријој историји.

Рођен је крајем децембра 1887. године у Ероду, малом селу Мадраске провинције. Беше то једна скромна породица. Отац продавац сарија, мајка кућна помоћница. Рамануџан, син првенац, касније је остао и јединац, након што је изгубио два брата. Од малих ногу је показивао интересовање, али и надареност за математику. Био је потпуни заљубљеник у њу. И невероватан природни таленат. Сам је учио из малобројних књига које су му биле доступне.
Већ са дванаест година је проучавао аритметичке редове и сложеније теореме, а у своје свеске је бележио своја открића. Са непуних 17 година предузео је сопствено математичко истраживање Бернулијевих бројева, и не сањајући да су његов рад и велико откриће већ давно били пронађени и потврђени.

Наставите са читањем

Детињци, материце и оци

Детињци, материце и оци су празници који претходе Божићу. Суштина ових празника је окупљање породице,а  сам чин везивања представља јаку везу међу члановима породице.  Ови празници пружају лепе успомене и жељно се ишчекују сваке године. Представљају симбол поштовања, слоге и мира у породици.

Детињци су празник који се слави три недеље пре Божића. Вредна деца штеде и данима спремају поклоне којима ће се откупити на тај дан. Осим укућана, децу могу везати и комшије, пријатељи. Одрасли везују децу каишем, канапом или шалом, а често се може десити да се деца пробуде везана. Након што деца дарују одрасле, они их одвежу, а поклоне врате деци како би се почастила.

Материце се славе недељу дана после Детињаца, а две недеље пре Божића. Ово је велики хришћански празник мајки и жена. Уочи овог празника деца спремају чиме ће везати своје мајке и навијају сат како би предухитрили мајку тог јутра и везали је док је још у кревету. Мајке, које се спремају за овај празник, узимају купљене поклоне и даривају их деци како би се откупиле. Такође, деца везују и своје баке, али и остале мајке из комшилука.

Наставите са читањем

Лабораторијски техничар

На свету не постоји часнији и одговорнији посао од медицинског радника.

Једна, a по многима најбитнија, карика у ланцу медицине је и лабораторијски техничар. Задужени смо да откривамо узроке људских обољења, зараза, загађености воде нпр., обавезани смо на велику прецизност, сталоженост и психичку стабилност. У нашем послу ни најмање грешке нису дозвољене, оне могу да доведу до погрешних резултата, самим тим пацијент ће добити погрешне дијагнозе, па и терапију, последице могу бити фаталне по пацијенте.

Зато се школујемо четири године за један врло одговоран посао, па поред много стручних предмета, имамо доста часова праксе из хистологије, лабораторијских техника и аналитичке хемије, јер су увежбаност и брзина неопходни у овом послу. Такође, једном недељно имамо праксу из микробиологије у Центру за јавно здравље, где се полако уходавамо у послу и стичемо неопходне вештине и градимо осећај одговорности.

Наставите са читањем

Светски дан борбе против ХИВ-а

Чланови педијатријске секције били су врло вредни у току децембра: 6, 7. и 14. децембра 2016. одржали су серију предавања о ХИВ-у у средњим стручним школама у Чачку поводом 1. децембра, Међународног дана борбе против ХИВ-а. У изради, планирању и реализацији предавања и презентације, направљене како би сликовито приказале овако битну тему, учествовале су ученице III4.

Предавања су одржале у Прехрамбено-угоститељској и Техничкој школи у Чачку, и то ученицима III и IV разреда, а потом и у нашој школи. Сви су носили трачице које су ученице направиле, а које су симболични знак борбе против сиде. Такође, поделиле су материјал и предусретљиво одговарале на питања ученика. Предавања су пажљиво праћена и још један су вид вршњачке сарадње.

Предвања у различитом облику годинама се држе у нашој школи, а сада смо изашли из њених оквира. Веома сам срећан док ово пишем јер знам да постоји још људи у школи који желе да утичу на свет око себе искључиво својим примером. Ученице III4 су биле веома храбре и одлучне, толико да су заборавиле на старо предавање и направиле нешто ново, иновативно!

Наставите са читањем

Нова година кроз историју

Нова година је дан када по соларним и другим календарима почиње следећи календарски, датумски циклус. У данашње време већина земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од првог јануара. Слављење завршетка старе и почетка нове године је један од најстаријих обичаја. Постоје различита веровања ко је први почео да слави Нову годину, али сматра се да су чак пре четири миленијума Вавилонци прослављали, како бисмо ми то сада рекли, „најлуђу ноћ“. Најраније забележена прослава се догодила у Месопотамији средином маја пре око две хиљаде година. Славила се и код Египћана, Феничана, Персијанаца и Римљана. Код Римљана је тадашњи календар имао 10 месеци, а првог дана марта су обележавали улазак у нову годину. Британци су Нову годину славили у марту све до 1752. године. Занимњиво је да месец јануар није постојао до 700. године пре нове ере када је други римски краљ додао прва два месеца календара који данас постоји. У средњовековној Европи Нова година се није славила, јер се њено обележавање сматрало паганским обичајем. Први јануар и прослава Нове године враћају се на велика врата тек 1582. године и од тада па све до данас дочек Нове године се обележава широм света на најразличитије начине, али углавном са истим жељама,а то су: срећа, здравље и љубав.

Кристина Гојковић II5

Луцидни снови

И даље о сновима….

Да ли сте се некада запитали како би изгледало да можемо да бирамо шта ћемо сањати ? Сигурно сте бар једном пожелели да сами будете креатори свог сна ; а да ли сте знали да jе то, заправо, изводљиво?

Узимајући у обзир колико времена у току једног дана проводимо спавајући, сасвим је јасно да се тај сегмент живота не сме занемарити. Снови отварају скривене могућности ума које нам у будном стању нису доступне. Сан, такође, има улогу у процесу памћења и сортирања података; у току сна се записује чега ће се човек сећати а чега не – чувају се упечатљиви и значајни подаци и доживљаји, док се остали одбацују. У сну предност у односу на логику има машта и визуелизација, па се у овом стању могу јавити веома необичне и занимљиве идеје које су неретко инспирација и покретач у реалном животу.

За разлику од „обичних“ снова које сањамо сваке ноћи и не морамо их се увек сећати, ЛУЦИДНИ СНОВИ су сасвим другачији доживљај – особа се буди у сну, свесна је да је све око ње нестварно и упушта се у авантуре које сама креира. Питања која се сама намећу јесу – који је значај луцидних снова и како их сањати?

Пре свега, луцидни снови нису „резервисани“ за људе који су рођењем стекли посебан таленат нити било шта слично томе – може их сањати свако уз довољан труд, вежбу и жељу да се ова техника савлада. Особе које се овом темом баве одређени временски период углавном тврде да је неопходно стрпљење и јака воља јер се у супротном неће десити оно што очекујемо. За већину људи који их сањају, луцидни снови представљају слободу какве у физичкој реалности нема.
Постоје различити начини уз помоћ којих се можемо „пробудити у сну“ ; најједноставнији од њих се састоји од неколико корака који не изискују велики напор.

Наставите са читањем

„Које је време?“ It’s a movie time!

Време је за један добар филм, или можда петнаест?

Препоручујемо вам да набавите једну велику кесу кокица, заједно са неким драгим, седнете, опустите се и уживате. Следећих неколико филмова држаће вам пажњу од почетка до краја.

Осетите се слободно да нам препоручите филм који је вас насмејао, развеселио, изненадио, па чак и растужио. Надамо се да ће вам се допасти!

Наставите са читањем

Клеопатрин рецепт за лепоту

Нека истраживања су довела до сазнања да је сенка за очи коју је користила Клеопатра садржала спрашен малахит зелене боје, а црна боја, којом се наглашавала контура ока и обрве, добијала се из олово-сулфида помешаног са овчијом машћу. Шминка је била у облику пасте, а процес припреме је трајао веома дуго. Ипак, научници верују да је оваква шминка,поред естетске улоге, штитила од сунчевих зрака и од очних инфекција.Ту је и неизоставна нега тела. Клеопатра је своје тело неговала тако сто се купала у магарећем млеку у које је додавала ароматично цвеће и етерична уља.

Звучи једноставно, зар не?